Ђорђевић је истакао и да Русија у Савету безбедности може да спречи овакав сценарио тако што ће стати у одбрану Резолуције 1244.
Текст преносимо у целости.
У интервјуу српској телевизији „Прва“ у неделју председник Србије Александар Вучић је изјавио следеће: „Србија ће ускоро од међународне заједнице добити предлог који ће тешко моћи да одбије, али неће смети да прихвати. Рећи ће нам: добићете гаранције за ЕУ, али морате да признате Косово и добићете за Србе специјални статус ту и ту.“ Према његовим речима, будући да је „народ пре три године одбио његов план за решење питања Космета“, сада ћемо добити много горе решење, на које он неће моћи да пристане, па ће о тој понуди морати да се пита народ. Иако Вучић никада није изнео никакав план о Космету пред народ или Скупштину Србије, а за који сада лаже да је био одбијен, најавом могућности организовања референдума Вучић жели да пребаци одговорност за крах своје издајничке политике на народ
Индикативно је да ова изјава долази непосредно пред пут Вучића у САД и најавлјене сусрете на највишем нивоу, поготову уколико се има у виду да су Сједињене Државе најважнији спонзори косовске независности. Штавише, већ неделјама се у Србији спекулише о томе да председник Трамп жели да што пре, а свакако док траје предизборна кампања у Америци, реши питање Косова и то представи као још један свој сполјнополитички успех. Јасно је, дакле, да ћемо ове године морати да се суочимо са истином да је Александар Вучић приликом доласка на власт обећао западним менторима да ће учинити све да Косово постане независна држава и чланица УН.
Како смо дошли до овде?
Агресија НАТО на Југославију 1999. године завршена је 9. јуна потписивањем Кумановског споразума и доношењем Резолуције 1244 СБ УН дан касније. Кумановским споразумом прекинути су напади НАТО на нашу землју, али је исти обавезао Југославију да повуче војску и полицију са Космета, а Албанце да демилитаризују терористичку ОВК. Ипак, далеко важнији документ је Резолуција 1244, у којој се на пет места изричито наводи да је Косово неодвојиви део Југославије, чији је Србија правни наследник, и да су чланице СБ УН привржене суверенитету и територијалном интегритету СРЈ. Исту правну логику прати и текст Устава Србије из 2006. године у чијој се преамбули изричито наглашава да је Косово саставни део Србије. Управо због овакве одредбе у Уставу било какав референдум о статусу Космета у Србији који Вучић најавлјује био би незаконит, а сам чин његовог расписивања представлјао би кршење највишег правног акта Србије.
Две године након доношења Устава, те пропасти бечких преговора одбијањем плана Мартија Ахтисарија у Уједињеним нацијама 2007. године, Косово је прогласило независност 17. фебруара 2008. године, коју до данас велики број земалја, уклјучујући и Русију, оспорава. Од тог тренутка до данас трају преговори Београда и Приштине уз посредовање УН и ЕУ. До промене власти у Србији 2012. године водио их је Борко Стефановић као специјални изасланик српског Министарства сполјних послова. Током тих преговора потписано је седам споразума техничког карактера који се ни у једном сегменту нису бавили питањем статуса Космета у оквиру Србије. Још важније, последњим споразумом „О регионалном представлјању“ потврђено је важење Резолуција 1244, на чији се текст овај Споразум и изричито позива. Све то време, у северном делу Космета, већински населјеном Србима, држава Србија је присутна са свим атрибутима.
Од 2012. године и доласка на власт Српске напредне странке, предвођене бившим председником Србије Томиславом Николићем и актуелним Александром Вучићем, ствари се значајно мењају. Иако су на власт дошли као тврди националисти речима да ће поништити све раније потписане споразуме, истина је да од тог тренутка до данас траје активна кампања ниподаштавања Резолуције 1244 и нестручно вођење преговора са Приштином. Најпре је ниво преговора са специјалних представника подигнут на председнике и премијере, а већ 2013. године нова власт је потписала Бриселски споразум којим се Србија у потпуности повукла са севера Космета. На све државне институције је окачена застава тзв. Косова и расформиране су српске безбедносне снаге и цивилна заштита. Од потписивања овог споразума до данас локални избори се спроводе у складу са косовским законодавством, а судије полажу заклетву на Уставу тзв. Косова. По речима српског професора права Дејана Мировића, „Бриселским споразумом је суспендовано или прекршено око 60 чланова Устава Републике Србије (најмање)“. Применом овог споразума, наводи Мировић, „дошло је до де факто признања независности Косова“.
Иако је Србија, према речима и самог Вучића, испунила све своје обавезе из Бриселског споразума, жртвујући и свој Устав, друга страна, Албанци на Космету, нису испунили своју једину – формирање Заједнице српских општина. Ова чињеница је, по мишлјењу бившег судије Уставног суда Србије Зорана Ивошевића, доволјан основ да се пред међународним судовима затражи раскид Бриселског споразума и враћање Космета у стање пре његовог заклјучења. Вучић то наравно неће урадити јер то није у складу са обавезама које је преузео зарад очувања своје власти.
У том погледу, последња Вучићева изјава, поменута на почетку текста, представлја финалну фазу у припремама јавног мњења у Србији за промену Резолуције 1244, пристајање на чланство Косова у УН и, коначно, де јуре признање његове независности. Да би се то догодило, неопходно је да на промену Резолуције 1244 у Савету безбедности пристану Русија и Кина. Овакав потез био би у супротности са волјом српског народа: према последњем истраживању из октобра 2019. године, чак 75.4% лјуди у Србији би признање Косова видело као издају. Због тога је важно да, уколико већ председник Вучић не поштује волју српског народа, то макар чини Русија. Став Вучића о потреби промене Резолуције 1244 не сме бити обавезујући ни по кога, јер он не представлја став већине српског народа. Стога ни потези које он у том правцу предузима не треба да буду подржани од наших најважнијих међународних партнера. Управо због тога, бранећи Резолуцију 1244, чак и од српског председника, Русија брани не само своје геостратешке интересе на Балкану и постојећи међународноправни поредак, већ и своје пријателјство са Србијом и српским народом.
