Ratka Knežević, majka jednog od lidera Demokratskog fronta Milana Kneževića, uhapšena je jutros nakon što je policija pretresla njihovu porodičnu kuću
Kako je saopšteno iz Uprave policije, izvršeni su pretresi na 17 lokacija, uhapšeno je 16 ljudi, među kojima je i Kneževićeva.
U saopštenju se navodi da je u službene prostorije Centra bezbjednosti (CB) Podgorica dovedeno 16 osoba, među kojima i Kneževićeva, a policija navodi da je ona prilikom pretresa stana i drugih prostorija ometala i omalovažavala službenike policije.
"R.K. je lišena slobode zbog počinjenog prekršaja iz člana 11 Zakona o javnom redu i miru i biće u zakonskom roku privedena na saslušanje kod nadležnog sudije za prekšaje. U toku je kriminalistička obrada svih dovedenih lica, a u saradnji sa nadležnim državnim organima sva lica za koja se steknu uslovi prekršajne ili krivične odgovornosti biće procesuirana u skladu sa zakonom", navodi se u saopštenju Uprave policije.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Hapšenje majke Milana Kneževića
Iz Uprave policije su kazali i da je policija prilikom preduzimanja ovih radnji pronašla i privremeno oduzela oružje u ilegalnom posedu - pušku i dva pištolja, određenu količinu municije, sredstava komunikacije i druge stvari i predmete.
- Oduzete stvari i predmeti biće predmet forenzičkih veštačenja - navodi se u saopštenju.
Poslanik Fronta potvrdio je "Vijestima" informaciju o hapšenju njegove majke. Kazao je da je u Beogradu i da se upravo vraća u Crnu Goru.Portal IN4S objavio je da je policija uhapsila i Kneževićevog brata od strica - Gorana Kneževića.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Hapšenje majke Milana Kneževića
Na objavljenim snimcima kuće Kneževića, vidi se da su sve stvari ispreturane i da je policija za sobom ostavila rusvaj.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
- Kao najvećeg kriminalca su je poveli - čuje se na snimku.
Majk Spat, nemački plaćenik koji je 1999. ratovao na Kosovu na strani OVK i bio teško ranjen, danas je invalid koji nema para za operacije jer mu je penzija u Nemačkoj jako mala, a od Kosova nije dobio ništa.
Spat je u intervjuu za T-online predstavljen kao nemački profesionalni vojnik, snajperista, koji je radio i za američku vojsku, a na Kosovu je završio u ime ministarstva odbrane, ali ne želi da otkrije čijeg – da li nemačkog, SAD ili albanskog.
Obučavao je pripadnike OVK da pucaju iz snajpera i služio u 138. brigadi ove terorističke organizacije, gde je dobio čin majora. Učestvovao je u bici na Košarama, a ranjni ga je srpski šrapnel i postao je težak invalid. Iako se čuje sa ljudima sa Kosova, kao i tamošnjim zvaničnicima, nikakvu penziju nije dobio, izostala je naknada i od SAD, a penzija u Nemačkoj mu je toliko niska da ne može da pokrije skupe hirurške intervencije.
Dok su udarali projektili, šrapnel leti i udara u Spatovu glavu i nogu, kroz ruku. Sila udarca baca ga na drvo. Svi su preživeli taj napad (srpske vojske) – navodi se na portalu T-online, kao i da je Spat morao da se odrekne svog posla kao instruktor pucanja na Kosovu posle ranjavanja.
Gornja vilica i donja vilica su slabe, mišići stomaka raštrkani kao gumena traka. Od hrane sme da jede samo pire. Nemačka država plaća malu penziju, penziona prava u SAD još uvek nisu jasna, a kosovska država ne plaća ništa – navodi se na sajtu „T-Online“.
Iako kaže da bi trebalo mnogo više učiniti za veterane svuda u svetu, Spat ističe da zna zašto je rizikovao svoj život – da spreči masakr na Kosovu i da se stvori mir u Evropi.
– Rat na Kosovu je okončao sve ratove na Balkanu – kaže Spat u intervjuu, kao i da je i u penziji ostao veran kosovskoj nacionalnoj ideji. O borbi za Košare kaže da je bila kao Vijetnam.
Pakao na zemlji. Kao u Vijetnamu, ali je na kraju naša pobeda promenila tok rata. NATO je odradio sjajan posao – naveo je Spat. On ističe da tokom rata na Kosovu nije bio jedini stručnjak iz inostranstva, da je bilo i momaka iz Australije i da su svi došli da pomognu „iz ubeđenja“.
Spat se, kako se navodi u intervjuu, pridružio američkoj vojsci 1980. Patroliranje zonom između Južne i Severne Koreje bilo mu je prvi zadatak. Poslat je u Honduras, a zatim u Panamu. Vojsku je napustio 1994. Vodio je prodavnicu pištolja u Nemačkoj, dok nije otišao na Kosovo, preko Tirane.
Od opasnog koronavirusa do sada je preminula 41 osoba, a broj obolelih porastao je na 1.287
Broj ljudi koji su preminuli od cornovirusa porasrao je na 41, a iz grada Vuhana u kom se prvi javio virus
prosirio se na 11 drugih zemalja.
Kineska nacionalna zdravstvena organizacija iznela je podatke da je brpj obolelih od ovog virusa povecan na 1287.
Vlasti ove zemlje pokusavaju da sprece
globalnu pandemiju.
Podsetimo, danas je i Australija proglasila prvi potvrđeni slučaj koronavirusa u državi Viktorija, a pacijent hospitalizovan u stabilnom stanju u predgrađu Melburna, saopštili su australijski zvaničnici.
Kako se navodi, reč je o kineskom državljaninu (50) koji je u januaru stigao u Australiju, i on je izolovan i leči se u bolnici.
I Malezija je danas potvrdila tri slučaja infekcije koronavirusom, prvih u jugoistočnoj Aziji.
Tri slučaja koronavirusa zabeležena su u Francuskoj, prvoj i trenutno jedinoj evropskoj zemlji gde je ovaj virus potvrđen.
U SAD su do sada registrovana dva slučaja. Do sada je poznato da je jedna od zaraženih osoba žena iz Čikaga stara 60 godina koja je hospitalizovana posle povratka iz Kine u Ameriku.
Kako bi se sprečilo širenje smrtonosnog virusa, vlasti u Kini obustavile su saobraćaj u Vuhanu, gradu sa 11 miliona stanovnika, uključujući i drugih 12 gradova provincije Hubej. To je sprečilo 36 miliona ljudi da putuju, s obzirom na to da se u Kini održava jedan od najvećih festivala - Lunarna nova godina.
Aerodromi širom sveta pojačali su pregled putnika iz Kine, mada su neki zdravstveni stručnjaci doveli u pitanje njihovu efikasnost.
Zemlje u kojima se pojavio kornovirus:
*Kina
*Tajland
*Vijetnam
*Japan
*SAD
*Malezija
*Francuska
Prvi put od rata, posle 30 godina, pravoslavna litija je u nedelju prošla ulicama Vukovara. Srbi su se od crkve Svetog Oca Nikolaja iz centra grada uputili ka Dunavu na osvećenje obnovljenog Bogojavljenskog krsta.
Na tom mestu krst je podignut još krajem 19. veka, a stradao je u ratnom vihoru 1991. godine. Važno pravoslavno znamenje obnovljeno je, zahvaljujući dugo čekanoj dobroj volji rukovodstva grada.
Prva litija u Vukovaru okupila više stotina Srba
Litija je na ulice izvela više stotina Srba koji su, posle gotovo tri decenije, svoje molitve izneli iz hrama pod vedro nebo.
„Kolonu, koja se posle osvećenja krsta vratila u crkvu, obezbeđivala je policija i sve je prošlo u najboljem redu“, kaže za Sputnjik zamenik gradonačelnika Grada Vukovara iz reda srpske nacionalne manjine i predsednik Demokratskog Saveza Srba Srđan Milaković.
On ne krije radost zbog obnove krsta, ali kaže da se ovaj čin ne može nazvati važnim korakom u međunacionalnim odnosima u gradu u kome su na pojedinim mestima još vidljive ratne rane. Nebrojeni su, kaže, problemi koji nas pritiskaju, ali najveći je loš diskurs u javnosti, etiketiranost i marginalizacija Srba, u svakom smislu.
„Odatle izviru i svakodnevni problemi koje kao pripadnici srpske zajednice imamo. Najteži su oni koji se tiču Ustavom zagarantovanih prava nacionalnih manjina, ali u globalu, to je jedna povređenost ljudi stavom javnosti prema njima koja se reflektuje i u materijalnim pravima, u svemu. Ljudi se svesno marginalizuju od strane većine, zato što se to pokazalo kao nešto što je opravdano, nešto što je u celoj zemlji normalno“, kaže Milaković.
Predanje vezano za manastir Sestroljin, u čijoj se neposrednoj blizini nalazi izvor “Dobri lik” koji prema verovanju leči oboljenja očiju, pored toga što je jezivo, takođe je i opevano u narodnoj pesmi „Bog nikom dužan ne ostaje“.
Manastir je smešten u Poljani kod Požarevca, a izvor je u prošlosti bio često posećivan od strane ljudi sa svih strana sveta, tako da je od njihovih priloga izgrađena i crkva na temeljima nekadašnjeg manastira kog su porušili Turci prilikom osvajanja Smedereva, a čitavu priču o njemu prenosi ebranicevo.com.
– Ova porodična tragedija zbila se u domu vlastelina Pavla Radića – kneza od Stiga. Pavlova supruga, opsednuta ljubomorom i mržnjom prema zaovi Jelici (jer su joj braća pružala puno ljubavi i pažnje), pošto nije uspela da joj naudi spletkama i sitnim lažima, zaklala je Pavlovog sokola i ubila mu konja.
Na kraj
u je ubila i sopstveno dete u kolevci, a krvave noževe je podmetnula Jelici pod jastuk, te je muža uputila gde da ih nađe – kaže legenda, u čijem nastavku se dodaje da je Pavle, verujući ženi, uz saglasnost brata Radula naredio da se sestra veže konjima za repove, da se konji poteraju i da je rastrgnu.
Prema predanju, pošto je Jelica rastrgnuta „na sve četiri strane sveta“, na mestima na kojima su pali delovi njenog tela pojavili su se, takođe, čudotvorni izvori koji do danas postoje.
Pored tih izvora su sagrađeni manastiri.
Gde je palo telo – manastir Zaova, gde je ruka – nikla je Rukumija, gde je pala brada – Bradača, a na mestu gde počivaju oči sestre Jelice i njeno levo koleno – nastao je manastir Sestroljin.
U narodu se i danas, za zlu ženu, upotrebljava termin „kučka Pavlovica“.
Jedno vreme kraj oko manastira Sestroljina bio je pust, jedino što je vredelo bio je Sveti izvor.
Kada nije bilo srpskog naroda da posećuje ovu svetinju, posećivali su je pripadnici drugih veroispovesti. Zapisano je da je jevrejski trgovac iz Leskovca, Haimo Kairo, usnio san da će njegov sin Avram ozdraviti na izvoru sestre Jelice, zvanom „Dobri lik“. Vođen snom pronašao je izvor.
Dete je isceljeno, a presrećni otac je očistio šumu, sam izvor i put do njega. Takođe je i dete zapovednika turske kasabe kod Dubravice, na ušću Morave u Dunav, ozdravilo na ovom izvoru.
Putopisac iz tog vremena kaže da je dete doneto na zaprežnim kolima, a trčalo je pored kola u povratku za Dubravicu.
Дaнaс ми дођe овaj дeдицa у фирму, питa "Диjeтe, дa нe идeм у цeнтaр, имaтe ли ви овдje фотокопир дa ми копирaтe сaобрaћajну. Стaр сaм, a имaм нeко aуто. Нe могу вишe возити, пa сaм гa продaо". Нaрaвно дeдa, сaд ћeмо нaћи и ископирaти...
Дeдa Рaдe Рaдивоjaц, покaзa ми ово и крaтко....
"Ja сaм ти диjeтe jош jeдaн од дaнaс прeостaлих живих тaдa прeживjeлих логорaшa из Jaсeновцa. У пробоjу сaм рaњeн у кук. Молио сaм Богa дa мe узмe jош у Jaсeновцу. Ниje. Кaд мe рaнило, ниje опeт. И ту мe нeко спaсио. Изaшaо сaм сa 13 годинa и 11кг из логорa. (aко то нeко можe зaмислити). Нaмa нису Швaбe нa Козaри побили породицe и прeживjeлe одвeли у логор, вeћ устaшe. Хрвaти и муслимaни. Они су вaс диjeтe у оним пaртизaнским филмовимa и у школaмa лaгaли. Бaбa ми je умрлa, дjeцa дaлeко, остaли смо ja и моj пaс. И то je судбинa. Нe можeш нa онaj свиjeт кaд ти хоћeш, вeћ кaд ти Бог одрeди. A Он имa своje рaзлогe. Зaшто мeнe ниje хтио узeти кaд сaм Гa молио? Вjeровaтно дa би остaо нeко дa испричa то свe. Филм докумeнтaрни je снимљeн по ономe штa сaм им испричaо. Кaко живeо, кaко прeживeо...".
Тaко дeдa Рaдe испричa и jош мучeник, вaдeћи новчaник, питa "Колико сaм ти диjeтe дужaн што си ми ископирaо ово?"
Дужaн си ми дeдa дa нaм jош у здрaвљу поживиш.
Odbrana hramova u SPC počela je pre donošenja zakona kojim vladajuća partija želi da otme imovinu crkve.
Tako je cela jedna porodica završila u zatvoru, zato što je branila lokalnu crkvu od nevladine organizacije koja se naziva Crnogorska pravoslavna crkva.
U celosti prenosimo ispovest Petra Adžića koji je godinama, sa sinovima Aleksandrom i Zoranom, oružjem branio crkvu u Kosijerima kod Cetinja, od pristalica Miraša Dedeića na čelu sa njihovim rođakom Novakom Adžićem:
Prije otprilike tri i po godine, selo se dogovorilo da popravimo našu seosku crkvu koja je posvećena Svetoj Gospođi. Mala Gospojina nam je slava, odnosno slava Kosijera kao jednog plemena. Kada smo završili, morala se crkva osveštati. I tako je došao naš vladika Amfilohije i drugi oci, i crkvu smo osveštali.
A jedna grupa građana, ja ih nazivam "Judini svatovi", na čelu sa mojim razrođakom Novakom Adžićem, udarila je kontru, htjeli su da "osveštaju" te radove – sa raspopom Dedeićem.
Pravo da vam kažem, ja nikada nijesam imao volju da zovem nekoga u pomoć. To sam naslijedio od predaka. Imam dva sina, Zorana i Aleksandra, odrasla, oženjena. Reka’ sam im da ćemo mi da branimo crkvu od toga raspopa, bez obzira hoće li ko drugi.
Tako nas trojica riješimo, na ponoći, pa pravo u crkvu. I, bogami, pođemo, spremni, kako treba. Oltar Sveti ne brani se kuđeljama, no se brani životom, čašću, poštenjem. Svoj život dajem za Krst Časnii Otadžbinu, kao što su ga davali i moji stari.
Za Sveti Oltar je ponos dati život. Svi smo mi prolazni. Što je život – zeman. Što je Njegoš rekao: „Mrva u smrtnu prašinu.“
I tako smo mi pošli spremni, i zabarikadirali se u crkvu, jer smo se plašili da nas koji od tih ništa-ljudi, kroz one prozore ne ubije i uteče. Na svašta su oni spremni. Ujutru smo otvorili crkvu i čekali. Neđe oko devet sati, oni su se pojavili, ali su pošli tamo, dalje, jedan kilometar od crkve, đe su napravili ručak. To je raspopu možda i odgovaralo, znate kakav je on čovjek: on je za tamo đe će se najesti i napiti.
